Zvali je srpskom Sofijom Loren, Bata Živojinović bio opčinjen njom: Jelenu Žigon volela cela nacija
Život Jelene Žigon bio je ispunjen umetnošću, ljubavlju, porodičnim nasleđem i snažnim ličnim iskustvima koja su je oblikovala kao ženu, umetnicu i simbol jednog vremena. Rođena kao Jelena Jovanović 3. novembra 1933. godine u Beogradu, ostavila je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, ali i u kolektivnom sećanju publike koja ju je doživljavala kao oličenje elegancije i dostojanstva.
Još od ranih dana bilo je jasno da pripada posebnoj porodičnoj lozi. Bila je unuka Mitra Martinovića, crnogorskog divizijara, kasnije divizijskog generala Jugoslovenske vojske i predsednika vlade Kraljevine Crne Gore, a kroz porodične veze dovodila se i u srodstvo sa kraljem Nikolom. Njeno poreklo dodatno je osvetlio njen sin, slikar Nikola Žigon, koji je jednom prilikom rekao:
"Ja sam poluslovenačkog, polucrnogorsko-srpskog porekla. Prezime Žigon vuče francuske korene. Navodno je neki Žerar Žigon, Napoleonov vojnik, ostao da živi u glavnom gradu Ilirske provincije, Ljubljani. Moja majka je po ocu od Jovanovića iz Bajine Bašte, dok je njena majka od Martinovića sa Cetinja. Bila je u srodstvu sa kraljem Nikolom, po kome sam dobio ime".
Karijera
Njena umetnička karijera započela je još 1953. godine u filmu "Opštinsko dete", a potom su se nizale uloge koje su obeležile epohu: "Ljubav i moda", "Obračun", "Zvižduk u osam", "Jutro", "Vruć vetar", "Ćao inspektore", "Poslednji krug u Monci", "Paket aranžman", "Kraj dinastije Obrenović", "Seljaci", "Ravna Gora" i mnoge druge. Ipak, najšira publika pamti je po ulozi Jelene Todorović u kultnom serijalu "Žikina dinastija", zbog koje su je mnogi i u stvarnom životu oslovljavali imenom njenog lika.
Osim domaće scene, ostvarila je uspehe i u inostranstvu. U Australiji je snimila filmove "Obećana žena" i "The picture show man", dok je u legendarnoj seriji o Vinetuu igrala uz holivudskog glumca Stjuart Grendžer, čime je njeno ime upisano i u svetsku kinematografiju.
Bata Živojinović o Jeleni Žigon
Njena lepota i harizma bile su legendarne, pa su je često nazivali srpskom Sofijom Loren. O njenom posebnom umetničkom izrazu govorio je i Bata Živojinović:
"Jelenin neverovatan, senzualan glas, izvajana figura, elegancija i gracioznost koju su reditelji veoma koristili za duge kadrove njenih silazaka niz stepenice, nema koga nisu plenili. Zamislite: ona trči niz stepenice, ne gleda u njih, već u daljinu…"
Brak sa Stevom Žigon
Privatni život Jelene Žigon bio je neraskidivo vezan za njenog supruga, glumca Steva Žigona, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti 2005. godine. Njihova ljubavna priča započela je kada je imala samo 17 godina. O toj ljubavi govorila je iskreno:
"U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom".
I Stevo je o njihovom odnosu govorio sa dubokim emocijama: "Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon".
Mesec dana pred smrt, izgovorio je reči koje svedoče o snazi njihove veze: "Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena… I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: "Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa".
Njihova deca, Ivana i Nikola, nastavili su umetničkim putem, a ćerka Ivana ostavila je snažno svedočanstvo o porodičnoj bliskosti kroz opis poslednje noći svog oca:
"Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće, on, mama, ja i pas Bimbo. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, nepomičniji od Steve, a ja sam čitavu noć pevala svom tati o danu pobede nad fašizmom i ponajviše Bulata Okudžavu. Toga jutra nisam primetila da sam ozdravila i da više nemam temperaturicu koja me je pratila poslednja dva meseca. Osećala sam samo jednu čudnu stvar. Moja ruka, kojom sam čitavu noć držala tatinu ledenu ruku, nije se hladila. Zapravo, tokom noći postajala je sve toplija".
Iako je njen život bio ispunjen umetnošću, nije bio lišen teških trenutaka. Godine 2015. doživela je veliku traumu kada joj je u kuću upao provalnik:
"Bio je veoma jak, ali mlađi čovek. Gurno me je i maltretirao, držao za vrat i sve vreme je govorio: 'U redu je Jelena, neću vas ubiti'. Valjda je to rekao kako ne bih vrištala. Nisam mogla da mu odgovorim jer me je prigušio, pa je počeo da obija fioke. Uzeo je novčanike sa stola, nešto novca što imam".
Humanitarni rad
Pored glume, bila je posvećena i humanitarnom radu. Nakon bombardovanja osnovala je biblioteku u Kosovskoj Mitrovici, a 2004. godine zajedno sa ćerkom Ivanom ansambl „Kosovski božuri“. Bavila se i dramatizacijom poezije Desanke Maksimović, Dušana Kostića i Dragana Kolundžije, stvarajući scensko-muzičke forme koje su izvođene u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Za svoj rad dobila je brojna priznanja. Nagradu publike „Zlatni prsten“ za najbolju glumicu osvojila je 1961. godine, dok je 2006. dobila plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmu. Dobitnica je i nagrada Zlatni beočug, Ordena Njegoša prvog stepena, Medalje Njegoša koju joj je dodelio Amfilohije Radović, kao i priznanja Počasni građanin Aleksandrovca. Na samom kraju života, u martu 2018. godine, na međunarodnom forumu Zlatni vitez u Rusiji, dobila je nagradu za životno delo „Sergej Bondarčuk“, jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti filma.
Jelena Žigon preminula je 10. aprila 2018. godine u Beogradu, u 85. godini života, nakon kraće bolesti. Sahranjena je na Novom groblju, a njena ćerka Ivana je godinu dana kasnije u porodičnoj kući na Senjaku otvorila memorijalnu sobu sa njenim fotografijama, nagradama i ličnim predmetima, kao trajno sećanje na ženu koja je obeležila jednu epohu.
Mirna, dostojanstvena i posvećena porodici, Jelena Žigon ostaje simbol vremena u kojem su umetnost i elegancija išle ruku pod ruku, a njena priča i danas inspiriše generacije koje dolaze.
(Kurir.rs/ Ona)
Bonus video: